Diskus hernija: sve što treba da znaš o vrstama, nalazu i oporavku

Diskus hernija je jedan od najčešćih nalaza na magnetnoj rezonanci kičme i jedna od reči koje pacijente najviše plaše. Zvuči ozbiljno, ali u velikoj većini slučajeva nije opasna: bol se kod većine ljudi smiri za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a deo hernija telo samo ukloni.

Kako je građena kičma

• Pršljenovi su kosti od kojih je kičma složena. U slabinskom (lumbalnom) delu ima ih pet, obeleženih od L1 do L5, a ispod njih je krsna kost (S1).
• Disk (međupršljenski disk) se nalazi između tela dva pršljena. Ublažava udare, raspoređuje opterećenje i omogućava pokrete.
• Prsten (anulus) je spoljni deo diska: čvrst omotač od više slojeva vlakana, poređanih kao kolutovi luka.
• Jezgro (nukleus) je mekano, želatinasto središte diska, bogato vodom.
• Kičmeni kanal je prostor iza tela pršljenova kroz koji prolaze nervi. U slabinskom delu tu više nema kičmene moždine, već snop nervnih korenova.
• Nervni koren na svakom nivou izlazi levo i desno kroz otvor između dva pršljena i nastavlja ka nozi.

Šta je diskus hernija

Hernija znači da je deo materijala diska izašao van svojih uobičajenih granica, najčešće kroz pukotinu u prstenu. Najčešće ide nazad i malo u stranu, ka kičmenom kanalu i nervnom korenu.

Bol ne nastaje samo od pritiska. Materijal jezgra izaziva hemijsku, zapaljensku reakciju oko nerva, pa nerv postaje preosetljiv. Zato i mala hernija ume jako da boli, a velika ponekad ne boli nimalo.

Tipične tegobe su:

• bol u krstima,
• bol koji se širi niz nogu, ispod kolena (išijas ili radikulopatija: bol koji se širi duž nerva),
• trnjenje, peckanje ili utrnulost u delu noge ili stopala,
• ponekad slabost, na primer teže hodanje na petama ili na prstima.

Sve vrste diskus hernije na jednom mestu

Na nalazima se pojavljuje mnogo izraza. Radiolozi danas uglavnom koriste zajedničku nomenklaturu (Fardon i saradnici, 2014), pa je korisno znati šta koji izraz znači. Za vrste po obliku i po položaju, za fisuru anulusa, Šmorlov čvor i degeneraciju diska postoji poseban članak u ovoj seriji.

Nalaz nije isto što i bol

Velika analiza snimaka ljudi koji NEMAJU bol u leđima (Brinjikji i saradnici, 2015) pokazala je koliko su ovi nalazi uobičajeni:

• degeneraciju diska ima 37% ljudi od 20 godina, 68% od 40, 88% od 60 i 96% od 80 godina,
• ispupčenje diska ima 30% ljudi od 20 godina, 50% od 40, 69% od 60 i 84% od 80 godina,
• protruziju ima od 29% ljudi od 20 do 43% ljudi od 80 godina,
• fisuru anulusa ima od 19% ljudi od 20 do 29% ljudi od 80 godina.

Zato nalaz ima težinu tek kad se poklapa sa tvojim tegobama i sa onim što lekar ili fizioterapeut nađe na pregledu.

Dobra vest: hernija često sama nestane

Pregled istraživanja u kojima je magnetna rezonanca ponovljena posle nekoliko meseci (Chiu i saradnici, 2015) pokazao je koliko često se hernija spontano smanji ili nestane:

Ovo deluje naopako, ali ima logike: što više materijala izađe iz diska, to ga imuni sistem lakše prepozna kao strano telo i postepeno razgradi. A i kad se slika ne promeni, bol se najčešće smiri, jer se smiri zapaljenje oko nerva.

Šta možeš da uradiš kod kuće

Kad nađeš položaj ili pokret koji smanjuje bol u nozi, kod mnogih ljudi bol se povlači ka krstima, što je dobar znak (više u tekstu o McKenzie metodi i centralizaciji bola). Pokreta ne treba da se plašiš: disk je jak, a bol u ovoj fazi je znak preosetljivog nerva, ne novog oštećenja.

Kako pomaže fizioterapija

Fizioterapeut prvo radi procenu: kako se bol ponaša, šta ga pojačava, a šta smiruje, i neurološki pregled (snaga, refleksi, osećaj na koži). Na osnovu toga plan ide ovako:

Pasivne metode (struje, toplota, masaža) mogu kratko da olakšaju, ali su samo dodatak aktivnom programu.

Koliko traje oporavak

Kod većine ljudi najjači bol popusti za nekoliko nedelja, a oporavak se nastavlja tokom narednih meseci. Trnjenje se često povlači sporije od bola. Operacija ima mesto kad postoje znaci za hitan pregled, kad slabost brzo napreduje ili kad jak bol u nozi ne popušta uprkos dobrom lečenju.

Česta pitanja

Da li disk može da se vrati na mesto?

Disk je čvrsto srastao sa pršljenovima i nije ispao, pa nema šta da se vraća. Materijal koji je izašao iz prstena ne gura se nazad masažom ni "nameštanjem", ali ga telo vremenom razgrađuje, a nerv se smiruje.

Da li moram na operaciju?

Većina ljudi sa diskus hernijom se oporavi bez operacije. Operacija često brže smanji bol u nozi, ali posle godinu do dve rezultati su u proseku slični. O operaciji se razgovara kod znakova za hitan pregled, slabosti koja napreduje ili jakog bola u nozi koji ne popušta uprkos dobrom lečenju.

Smem li da vežbam i da se saginjem?

Da, uz postepenost. Kretanje pomaže oporavku, a strah od pokreta ga usporava. Fizioterapeut će ti pomoći da izabereš pokrete koje trenutno dobro podnosiš i da ih postepeno proširuješ.

Da li treba ponoviti magnetnu rezonancu?

Obično ne. Ponovno snimanje ima smisla kad se tegobe bitno promene, kad se pojave znaci za hitan pregled ili kad se planira operacija. Kako se osećaš i šta možeš da radiš važnije je od slike.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.