Bol u preponama kod sportista: aduktori, iliopsoas i ostali uzroci
Bol u preponama čest je kod fudbalera, hokejaša i trkača, a ima nekoliko različitih izvora. Saznaj kako ih razlikovati po Doha dogovoru, zašto pomaže Kopenhagen vežba i kako se postepeno vratiti sportu.
Sadržaj
Bol u preponama je jedna od najčešćih tegoba sportista u sportovima sa naglim promenama pravca, šutiranjem i klizanjem, kao što su fudbal, futsal, hokej i ragbi. Dugo je bio "siva zona" sa mnogo različitih naziva, zbog čega su i pacijenti i stručnjaci bili zbunjeni. Međunarodni Doha dogovor iz 2015. godine uveo je jasnu podelu prema mestu i načinu nastanka bola. Dobra vest je da se većina sportista vrati sportu uz aktivan program vežbi, a da je bol u preponama u velikoj meri moguće i sprečiti.
Ukratko
- Bol u preponama ima nekoliko različitih izvora (aduktori, iliopsoas, preponski kanal, stidna kost, zglob kuka) i lečenje se razlikuje.
- Osnova lečenja je aktivan program vežbi, a ne pasivna terapija ni potpuno mirovanje.
- Bol do oko 3 od 10 tokom aktivnosti je prihvatljiv ako se do jutra vrati na uobičajeni nivo.
- Kopenhagen vežba ostaje u programu i posle oporavka kao prevencija, a povratak sportu ide postepeno.
Šta je to i kako nastaje
Prepone su mesto gde se sustiču mišići trbuha, mišići unutrašnje strane butine (aduktori), duboki pregibač kuka (iliopsoas) i stidna kost. Pri šutiranju, naglim okretima i promenama pravca kroz ovaj deo prolaze velike sile. Kada opterećenje naglo poraste, na primer početkom sezone, posle pauze ili sa više utakmica, tkiva ne stignu da se prilagode.
Prema Doha dogovoru, bol u preponama kod sportista se deli na:
- Bol povezan sa aduktorima: najčešći. Boli unutrašnja strana butine i mesto gde se aduktori kače za stidnu kost.
- Bol povezan sa iliopsoasom: boli prednja strana kuka, ispod prepone.
- Ingvinalni bol (bol povezan sa preponskim kanalom): boli iznad prepone, u predelu preponskog kanala, bez vidljive kile. Ranije se često zvao "sportska kila".
- Bol povezan sa stidnom kosti: boli u sredini, na samoj stidnoj kosti i spoju dve polovine karlice.
Pored toga, bol u preponi može da dolazi i iz samog zgloba kuka, na primer kod promena oblika kuka ili oštećenja labruma (prstena hrskavice oko čašice). Kod jednog sportiste može da postoji i više izvora istovremeno.
Kako se oseća
- bol u preponi pri šutiranju, sprintu, promeni pravca ili klizanju,
- bol na početku treninga koji se "zagreje", pa se vrati posle treninga ili ujutru,
- ukočenost i bol pri ustajanju iz kola ili kreveta,
- kod ingvinalnog bola: bol pri kašlju, kijanju ili trbušnjacima,
- kod bola iz kuka: bol duboko u preponi, osećaj zapinjanja ili škljocanja, bol pri dubokom čučnju.
Tegobe često počnu postepeno, a sportisti ih dugo "pretrčavaju", što produžava oporavak.
Kako se postavlja dijagnoza
Fizioterapeut ili lekar postavlja dijagnozu pregledom: pritiska tipična mesta, izvodi testove protiv otpora (na primer stiskanje lopte između kolena) i proverava pokret kuka. Na osnovu toga se odredi kojoj grupi bol pripada, jer se lečenje razlikuje.
Snimanje nije uvek potrebno. Magnetna rezonanca kod sportista često pokazuje promene na stidnoj kosti ili tetivama i kod onih bez bola, pa nalaz mora da se tumači uz pregled. Snimanje ima smisla kada bol ne prolazi uprkos dobrom programu, kada se sumnja na stres prelom ili problem u zglobu kuka. Ultrazvuk pomaže da se isključi prava kila.
Šta možeš da uradiš kod kuće
Prati bol na skali od 0 do 10.
Brojke koje vredi znati
- Ne igraj kroz jak bol. Smanji šutiranje, sprint i nagle promene pravca, ali ne prestaj potpuno da se krećeš.
- Održavaj kondiciju aktivnostima koje ne bole, kao što su bicikl, plivanje ili trčanje pravo.
- Jačaj aduktore blagim vežbama, na primer stiskanjem lopte ili jastuka između kolena.
- Planiraj opterećenje: posle pauze vraćaj se postepeno, a ne punom snagom od prvog treninga.
Kako pomaže fizioterapija
Aktivan program vežbi je osnova lečenja. Još je studija Hölmicha i saradnika (Lancet 1999) pokazala da je aktivan trening kod dugotrajnog bola povezanog sa aduktorima mnogo uspešniji od pasivne terapije.
Program obično obuhvata:
Program vežbi
- Smirivanje stiskanje lopte između kolena, zadržavanje bez pokreta
- Jačanje aduktora, mišića kuka i trupa, uz sve veće opterećenje
- Kopenhagen vežba ležiš na boku, gornja noga na klupi, podižeš telo i donju nogu
- Povratak sportu trčanje, promene pravca i šutiranje, po planu
Kopenhagen vežba za aduktore: ležiš na boku, gornja noga je oslonjena na klupu, a podižeš telo i donju nogu. Počinje se sa lakšom verzijom, oslonac na kolenu, a kasnije se prelazi na oslonac stopalom. Program sa ovom vežbom značajno je smanjio broj problema sa preponama kod fudbalera.
Fizioterapeut kontroliše tok pomoću jednostavnih testova snage, na primer stiskanja između kolena, da bi znao kada je bezbedno preći na sledeći korak. Kod ingvinalnog bola ili bola iz zgloba kuka koji ne prolazi uprkos dobrom programu, razmatra se pregled kod ortopeda ili hirurga.
Koliko traje oporavak
| Situacija | Okvirno trajanje |
|---|---|
| Blaži bol povezan sa aduktorima | nekoliko nedelja |
| Dugotrajan bol u preponama | najčešće 2 do 4 meseca aktivnog programa |
| Bol iz zgloba kuka ili stidne kosti | često duže, prema proceni |
Povratak sportu ide postepeno: prvo trčanje pravo, zatim promene pravca, pa šutiranje i na kraju puna utakmica. Kopenhagen vežba ostaje u programu i posle oporavka, kao prevencija.
Javi se odmah lekaru ako:
- imaš jak bol u preponi posle pada ili udarca i ne možeš da staneš na nogu,
- trčiš, a bol duboko u preponi postoji i u mirovanju i noću (moguć stres prelom vrata butne kosti),
- primetiš otok ili ispupčenje u preponi, ili bol i otok testisa,
- imaš temperaturu uz bol u preponi.
Česta pitanja
Da li je ovo "sportska kila"?
Taj naziv se danas izbegava, jer prava kila (ispupčenje) obično ne postoji. Doha dogovor ovaj bol naziva ingvinalnim bolom, i većina sportista se oporavi uz vežbe.
Mogu li da treniram dok me boli?
Često da, uz prilagođavanje. Bol do oko 3 od 10 tokom treninga je prihvatljiv ako se do sledećeg jutra smiri. Jak bol ili bol koji raste iz dana u dan znači da treba smanjiti opterećenje.
Koliko često raditi Kopenhagen vežbu?
U prevenciji se obično radi dva do tri puta nedeljno, u malom broju ponavljanja. Doziranje prilagođava fizioterapeut ili trener.
Zašto se bol vraća čim počnem da šutiram?
Šutiranje je jedno od najvećih opterećenja za prepone. Ono se vraća poslednje, tek kada snaga aduktora i trčanje sa promenom pravca prolaze bez bola.
Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.
Izvor: Weir i sar. 2015 (Doha dogovor, Br J Sports Med); Hölmich i sar. 1999 (Lancet); Harøy i sar. 2019 (Br J Sports Med, Kopenhagen program za aduktore)
Proveri sam, besplatno
Alati na ovom sajtu, bez prijave i bez instaliranja.
Treba ti stručna procena i plan vežbi prilagođen tebi?
Zakaži pregled
