Artroza kuka (koksartroza): šta pomaže i kada je vreme za protezu

Artroza kuka (koksartroza) je stanje u kome se hrskavica zgloba kuka postepeno stanjuje, a zglob se menja i prilagođava. Česta je posle 50. godine i jedan je od najčešćih razloga bola i ukočenosti u kuku. Zvuči kao "istrošenost" koja može samo da se pogoršava, ali to nije tačno: kod mnogih ljudi tegobe godinama ostaju stabilne ili se smanjuju. Smernice NICE iz 2022. godine jasno kažu da su vežbe i edukacija prva linija lečenja, a ne mirovanje.

Šta je to i kako nastaje

Kuk je zglob u kome okrugla glava butne kosti leži u čašici karlice. Obe površine su pokrivene glatkom hrskavicom koja omogućava lak pokret. Kod artroze se hrskavica postepeno stanjuje, kost ispod nje postaje gušća, a na ivicama zgloba se stvaraju koštani izraštaji (osteofiti). Zglobna čaura i okolni mišići se takođe menjaju, pa kuk postaje ukočeniji i slabiji.

Artroza nije samo "habanje" od korišćenja. To je proces celog zgloba na koji utiču godine, nasleđe, oblik kuka, ranije povrede, telesna težina i opšte zdravlje. Kretanje ne troši zglob; naprotiv, hrskavica se hrani pokretom i opterećenjem.

Kako se oseća

• bol u preponi, često i sa prednje strane butine, ponekad sve do kolena,
• bol pri hodanju, ustajanju sa stolice ili ulasku u kola,
• jutarnja ukočenost koja obično prolazi za manje od pola sata,
• teškoće pri obuvanju čarapa i cipela ili sečenju noktiju na nogama,
• šepanje posle dužeg hoda,
• tegobe koje se smenjuju: bolji i lošiji periodi.

Bol samo sa spoljne strane kuka, na koštanoj izbočini, češće potiče od tetiva sa spoljne strane kuka nego od samog zgloba. O tome više piše u članku o bolu sa spoljne strane kuka.

Kako se postavlja dijagnoza

Kod ljudi starijih od 45 godina sa tipičnim bolom pri aktivnosti i kratkom jutarnjom ukočenošću, smernice NICE preporučuju da se dijagnoza postavi na osnovu tegoba i pregleda, bez obaveznog snimanja. Fizioterapeut ili lekar proverava pokret kuka, posebno okretanje ka unutra, snagu i hod.

Rendgenski snimak može da pokaže suženje zglobnog prostora i izraštaje, ali nalaz na snimku ne pokazuje koliko te boli. Neki ljudi sa izraženim promenama imaju malo tegoba, a drugi sa blagim promenama mnogo. Snimanje ima smisla kada se tegobe ne uklapaju u sliku artroze, kada se brzo pogoršavaju ili kada se razmatra operacija.

Šta možeš da uradiš kod kuće

Hodanje je jedna od najboljih vežbi za kuk, na primer nekoliko puta po 10 minuta. Most je podizanje karlice ležeći na leđima, a noga u stranu se podiže ležeći na boku. Ako ti je potreban oslonac, štap drži u ruci na strani zdravog kuka. Tako on preuzima deo opterećenja sa bolnog kuka.

Bol tokom vežbe od oko 3 do 4 od 10 je prihvatljiv, ako se smiri do sledećeg dana. Blagi bol nije znak da uništavaš zglob.

Kako pomaže fizioterapija

Fizioterapeut procenjuje pokret, snagu, hod i ono što ti je najvažnije da ponovo radiš, a zatim pravi program vežbi koji postepeno raste. Programi kao što je danski GLA:D (edukacija i nadzirane vežbe kontrole pokreta) pokazali su da ljudi sa artrozom kuka i kolena posle nekoliko nedelja imaju manje bola, bolju funkciju i manje se oslanjaju na lekove protiv bolova.

Fizioterapija obuhvata:

• edukaciju: šta je artroza, zašto kretanje pomaže i kako da doziraš aktivnost,
• vežbe snage za mišiće kuka i nogu i vežbe kontrole pokreta,
• vežbe pokretljivosti za ukočen kuk,
• savete o pomagalima, od štapa do prilagođavanja kuće,
• plan za lošije dane, da znaš kako da smanjiš opterećenje, a ne da prestaneš da se krećeš.

Manuelna terapija i druge pasivne metode mogu da budu dodatak, ali ne zamenjuju vežbe. O lekovima i injekcijama odlučuješ u dogovoru sa lekarom.

Kada se razmatra endoproteza

Ugradnja veštačkog kuka (endoproteza) je jedna od najuspešnijih operacija u ortopediji. Razmatra se kada bol, ukočenost i ograničenje kretanja značajno umanjuju kvalitet života, a dobro vođeno nehirurško lečenje više ne pomaže dovoljno. Ne postoji "pravi" broj godina ni nalaz na snimku koji sam po sebi određuje kada je vreme. Odluku donosiš zajedno sa ortopedom. Vežbe pre operacije olakšavaju i oporavak posle nje, o čemu više piše u članku o oporavku posle ugradnje veštačkog kuka.

Koliko traje oporavak

Artroza je dugotrajno stanje, ali to ne znači stalno pogoršanje.

Koristi traju dok se vežbe nastavljaju. Važno je da vežbe postanu deo svakodnevice, a ne kratka kura.

Česta pitanja

Da li hodanje troši kuk?

Ne. Redovno, dozirano kretanje hrani hrskavicu i jača mišiće koji štite zglob. Mirovanje vodi ukočenosti i slabosti, što bol obično pojačava.

U kojoj ruci se drži štap?

U suprotnoj ruci od bolnog kuka. Štap i bolna noga idu napred zajedno.

Da li treba da izbegavam stepenice?

Ne moraš. Stepenice su dobra vežba. Ako bole, penji se zdravom nogom prvo, a silazi bolnom nogom prvo, uz rukohvat.

Da li ću sigurno morati na operaciju?

Ne. Mnogi ljudi sa artrozom kuka nikada ne idu na operaciju, a kod drugih se ona odloži godinama uz vežbe i promene načina života.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.