Da li mi treba magnetna rezonanca ili rendgen?
Kod većine bolova u leđima, vratu i zglobovima snimak ne menja lečenje. Saznaj kada snimanje zaista ima smisla, a kada može više da zbuni nego da pomogne.
Sadržaj
Kratak odgovor: u većini slučajeva ne treba, bar ne odmah. Kod običnog bola u leđima, vratu ili zglobu, bez znakova uzbune, snimak retko menja lečenje, a često pokaže promene koje postoje i kod ljudi bez ikakvog bola. Snimanje ima smisla kad postoji sumnja na ozbiljan uzrok, kad se razmišlja o operaciji ili kad tegobe uz slabost ili utrnulost ne prolaze nedeljama.
Dve vrste snimka pokazuju različite stvari: rendgen prikazuje kosti, a magnetna rezonanca i diskove i nerve. Zato se ne zamenjuju, a ni jedan ni drugi nije potreban za svaki bol.
Ukratko
- Kod običnog bola bez znakova uzbune snimak retko menja lečenje.
- Snimak ima smisla kod znakova uzbune, sumnje na prelom ili slabosti i utrnulosti koje ne prolaze.
- Promene na snimku vide se i kod ljudi bez bola, pa nalaz ne određuje koliko možeš da napreduješ.
- Najvažniji su razgovor i pregled.
Kada snimanje ima smisla, a kada ne
Lekar će predložiti snimanje kada postoji razlog da se nešto važno proveri ili isključi. Kada takvog razloga nema, snimak najčešće ne treba.
Snimak ima smisla
- znaci uzbune: teška povreda ili pad (posebno kod starijih ili kod osteoporoze), povišena temperatura, neobjašnjiv gubitak težine, raniji rak
- sumnja na prelom posle udarca ili pada, kad ne možeš da opteretiš nogu ili ruku
- slabost koja se pojačava, utrnulost između nogu ili problemi sa mokrenjem (tada je pregled hitan)
- nema napretka posle oko šest nedelja dobrog lečenja, uz slabost, utrnulost ili jak bol koji se širi niz nogu ili ruku
- planiranje operacije ili injekcije, kada hirurg mora tačno da vidi gde je problem
Snimak obično ne treba
- bol u leđima ili vratu bez znakova uzbune, posebno u prvih nekoliko nedelja
- bol koji se postepeno smanjuje
- snimanje samo "da vidimo šta je tu", kada se lečenje neće promeniti
- ponovljeni snimci bez novih tegoba
Kod uganuća skočnog zgloba lekar koristi jednostavna pravila (takozvana Otavska pravila): proverava da li možeš da napraviš četiri koraka i da li su bolne određene tačke na kostima. Ako možeš da napraviš četiri koraka, a te tačke nisu bolne, rendgen najčešće nije potreban.
Velika analiza objavljena u časopisu Lancet pokazala je da rano snimanje kod bola u donjem delu leđa bez znakova uzbune ne dovodi do boljeg ishoda od lečenja bez snimka.
Zašto snimak ponekad više zbuni nego što pomogne
Kičma i zglobovi se menjaju sa godinama, kao i koža koja dobija bore. Te promene se vide na snimku, ali često ne izazivaju bol. Pregled istraživanja na ljudima bez ikakvog bola pokazao je da:
Znaci "istrošenosti" diska kod ljudi bez bola
Ispupčenje diska ima i veliki deo ljudi srednjih godina koji uopšte ne osećaju bol.
Slično važi za kolena i ramena: oštećenja meniskusa ili tetiva ramena često se vide i kod ljudi koji nemaju nikakve tegobe.
Problem je u tome što reči iz nalaza, kao što su "degeneracija", "protruzija" ili "artroza", zvuče strašno. Mogu da izazovu strah od pokreta, a strah i izbegavanje kretanja sami po sebi produžavaju bol. Ponekad nalaz vodi i ka pregledima i zahvatima koji nisu bili potrebni. Kako da razumeš svoj nalaz objašnjavamo u članku o čitanju nalaza magnetne rezonance.
Rendgen, magnetna rezonanca ili skener
| Snimak | Šta dobro prikazuje | Kada se koristi |
|---|---|---|
| Rendgen | Kosti, prelome, suženje zgloba kod artroze | Sumnja na prelom, procena artroze |
| Magnetna rezonanca | Meka tkiva: disk, nerve, tetive, ligamente, meniskus | Sumnja na pritisak na nerv, planiranje operacije |
| Skener (CT) | Kosti u detaljima | Složeni prelomi, kada magnetna rezonanca nije moguća |
Magnetna rezonanca ne koristi zračenje, ali traje duže i aparat je bučan. Rendgen i skener koriste zračenje, zato se ne rade bez potrebe.
Kako se dijagnoza postavlja bez snimka
Kod većine tegoba najvažniji su razgovor i pregled. Lekar ili fizioterapeut pita kako je bol počeo, šta ga pojačava, a šta smanjuje, proverava pokrete, snagu, reflekse i osećaj u nogama ili rukama. Na osnovu toga može pouzdano da proceni o kakvom se problemu radi i da isključi ozbiljne uzroke. Snimak se dodaje samo kad bi njegov rezultat promenio odluku o lečenju.
Odmah se javi lekaru ili hitnoj pomoći ako:
- osećaš utrnulost između nogu ili ne možeš da kontrolišeš mokrenje ili stolicu,
- ti brzo slabi noga ili ruka,
- postoji teža povreda ili pad,
- uz bol imaš povišenu temperaturu ili se osećaš bolesno.
Česta pitanja
Već imam nalaz sa mnogo promena. Da li je kasno za vežbe?
Nije. Promene na snimku ne određuju koliko možeš da napreduješ. Mnogi ljudi sa "lošim" nalazom žive bez bola, a vežbe i postepeno opterećenje pomažu bez obzira na nalaz.
Da li treba ponoviti snimak da vidim da li je bolje?
Uglavnom ne. Napredak se meri time kako se osećaš i šta možeš da radiš, a ne izgledom snimka. Ponovni snimak ima smisla samo kad se pojave nove ili teže tegobe.
Ako snimak ne treba, kako znam da nije ništa ozbiljno?
Pregled i pitanja o znacima uzbune su upravo provera ozbiljnih uzroka. Ako se tegobe promene ili pogoršaju, javi se ponovo i lekar će odlučiti da li je snimanje potrebno.
Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.
Izvor: Chou i sar. 2009 (snimanje kod bola u donjem delu leđa, Lancet); Brinjikji i sar. 2015 (promene na kičmi kod ljudi bez bola, AJNR); smernice NICE NG59; Otavska pravila za skočni zglob
Proveri sam, besplatno
Alati na ovom sajtu, bez prijave i bez instaliranja.
Treba ti stručna procena i plan vežbi prilagođen tebi?
Zakaži pregled
