Lumbago: iznenadni bol u krstima

"Ukočila su mi se leđa", "presekao me je bol", "ne mogu da se ispravim": tako većina ljudi opisuje lumbago, iznenadni bol u donjem delu leđa (krstima). To je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ide lekaru, a skoro svako ga doživi bar jednom u životu. Dobra vest je da većina epizoda prolazi sama, za nekoliko dana do šest nedelja, i da kretanje u granicama bola ubrzava oporavak.

Šta je to i kako nastaje

Lumbago nije naziv za jednu određenu bolest, već za akutni (nagli, skorašnji) bol u krstima. Lekari ga najčešće zovu nespecifični bol u leđima. To znači da se ne može pokazati jedno tačno oštećeno mesto i da nema znakova ozbiljne bolesti. Bol mogu da pokreću mali zglobovi između pršljenova, diskovi, ligamenti i mišići, često više njih zajedno.

Tipično počinje pri sasvim običnom pokretu: saginjanje po čarapu, okret iz sedenja, podizanje deteta ili kese iz prodavnice. Taj pokret je samo okidač, a ne dokaz da je nešto "puklo". Na osetljivost leđa utiču i umor, loš san, stres, dugo sedenje i manjak kretanja u danima pre toga.

Nervni sistem na iznenadni bol odgovara zaštitom: mišići pored kičme se zgrče i drže krsta "zaključanim". Zato ne možeš da se ispraviš, kriviš se na jednu stranu ili se teško okrećeš u krevetu. Taj grč je zaštita, a ne oštećenje, i popušta kako se nervni sistem uverava da je pokret bezbedan.

Kako se oseća

• iznenadan, često oštar bol u krstima, ponekad više sa jedne strane,
• ukočenost i teško ispravljanje posle sedenja ili ležanja,
• bol pri saginjanju, okretanju, kijanju ili kašlju,
• telo nakrivljeno na jednu stranu (zaštitni položaj),
• bol može da se širi u zadnjicu ili butinu, ali obično ne ispod kolena,
• najteže je prvih jedan do tri dana, a zatim se bol postepeno smanjuje.

Ako bol ide niz nogu ispod kolena, uz trnjenje ili slabost, to više liči na išijas, o kome postoji poseban članak.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza se postavlja razgovorom i pregledom. Lekar ili fizioterapeut pita kako je bol počeo, gde se širi i šta ga pojačava, proverava pokrete, snagu, reflekse i osećaj u nogama i traži znake za uzbunu.

Snimanje (rendgen, magnetna rezonanca) kod običnog lumbaga nije potrebno, i smernice ga ne preporučuju kada nema posebnog razloga. Snimak ne ubrzava oporavak, a često pokazuje promene na diskovima i zglobovima koje imaju i ljudi bez ikakvog bola. Takav nalaz ume da uplaši i bez potrebe produži oporavak. Snimanje ima smisla kada postoje znaci ozbiljnog problema ili kada se razmatra neki zahvat.

Šta možeš da uradiš kod kuće

Prva tri dana (prva 72 sata) su najteža. Cilj nije da bol odmah nestane, već da ostaneš u pokretu koliko bol dozvoljava.

1. Ne leži ceo dan. Kratko leganje radi olakšanja je u redu, ali dugo mirovanje usporava oporavak. Ustani i prošetaj po kući na svakih sat vremena, makar nekoliko minuta.
2. Nađi položaj koji olakšava. Mnogima prija ležanje na leđima sa jastukom ispod kolena ili na boku sa jastukom između kolena.
3. Toplota može da prija. Termofor ili topao oblog na krsta opušta zgrčene mišiće. Pazi da ne bude vrelo i ne spavaj na grejaču.
4. Kreći se u granicama bola. Šetnja je najbolja vežba. Blagi pokreti u ležanju, kao njihanje savijenih kolena levo i desno, mogu da olabave krsta.
5. Često menjaj položaj. Ne sedi duže od pola sata u komadu, a pri ustajanju se osloni rukama.
6. Vrati se poslu i obavezama što pre, uz prilagođavanje. Ne moraš da čekaš da bol potpuno nestane.
7. Lekove protiv bolova uzimaj samo u dogovoru sa lekarom ili farmaceutom. Oni ne leče uzrok, ali mogu da olakšaju kretanje.

Ne plaši se običnih svakodnevnih pokreta. Blag bol pri kretanju je očekivan i ne znači da praviš štetu.

Kako pomaže fizioterapija

Mnogim ljudima sa lumbagom nije potrebno posebno lečenje. Fizioterapeut može da pomogne ako je bol jak, ako se sporo smanjuje ili ako se epizode ponavljaju. On:

• proverava da nema znakova ozbiljnijeg problema,
• objašnjava šta se dešava i smanjuje strah od pokreta,
• pokazuje pokrete i položaje koji olakšavaju bol,
• pravi plan postepenog povratka aktivnostima, poslu i sportu,
• kroz vežbe snage i pokretljivosti priprema leđa za opterećenje, što smanjuje šansu da se bol vrati.

Masaža i manuelna terapija mogu kratkoročno da olakšaju, ali najbolje deluju kao dodatak aktivnom pristupu, a ne kao zamena za kretanje.

Koliko traje oporavak

Telo se iz zaštitnog, nakrivljenog položaja postepeno uspravlja, a bol iz dana u dan slabi.

Lumbago kod mnogih ljudi može ponovo da se javi. To ne znači da su leđa slaba ili oštećena. Redovna fizička aktivnost i vežbe snage su najbolja zaštita.

Česta pitanja

Da li treba da ležim dok ne prođe?

Ne. Mirovanje u krevetu duže od dan ili dva usporava oporavak. Kratki odmori su u redu, ali ustaj i kreći se više puta dnevno, koliko bol dozvoljava.

Da li je bolje toplo ili hladno?

Kod lumbaga je toplota obično prijatnija jer opušta zgrčene mišiće. Ako ti hladan oblog više prija, i on je u redu. Biraj ono što ti olakšava kretanje.

Da li mi je "ispao disk" ili se "ukleštio nerv"?

Disk ne može da "ispadne", jer je čvrsto srastao sa pršljenovima. Kod običnog lumbaga najčešće nema pritiska na nerv. Kada je nerv nadražen, bol se obično širi niz nogu ispod kolena, uz trnjenje.

Kada mogu da se vratim na posao?

Što pre, uz prilagođavanje. Povratak poslu, makar sa lakšim zadacima ili češćim pauzama, pomaže oporavku. Ako posao traži teško fizičko opterećenje, dogovori postepen povratak.

Kako da sprečim da se lumbago vrati?

Najbolje deluju redovno kretanje i vežbanje koje ti prija: šetnja, vežbe snage, plivanje. Ne postoji jedna "ispravna" tehnika podizanja koja garantuje zaštitu, ali leđa koja su navikla na opterećenje bolje ga podnose.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.