Spinalna stenoza: suženje kičmenog kanala

Spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala) u donjem delu leđa najčešće se javlja posle pedesete ili šezdesete godine. Tipično je da noge bole, trnu ili postaju teške posle nekoliko minuta hoda ili stajanja, a da se olakša kada sedneš ili se nagneš napred. Zvuči kao neizbežna posledica godina, ali dobra vest je da većini ljudi pomažu vežbe i prilagođavanje aktivnosti, a da se stanje kod mnogih godinama ne pogoršava.

Šta je to i kako nastaje

Kroz kičmu prolazi kanal u kome su smešteni nervi za noge. Sa strane, između susednih pršljenova, nalaze se i manji otvori kroz koje nervi izlaze ka nogama. Sa godinama se diskovi spuštaju i ispupčuju, mali zglobovi između pršljenova se zadebljavaju, a žuti ligament na zadnjem zidu kanala postaje deblji. Sve to smanjuje prostor za nerve.

Taj prostor se menja sa položajem tela:

• kada se nagneš napred ili sedneš, kanal i otvori se malo šire, pa nervi imaju više mesta,
• kada stojiš uspravno ili se zabaciš unazad, kanal se sužava, a nervi i njihovi sitni krvni sudovi trpe pritisak.

Zato se tegobe javljaju pri hodu i stajanju, kada su leđa ispravljena, a smiruju u sedenju.

Kako se oseća

Glavni znak je neurogena klaudikacija (bol i slabost nogu pri hodu zbog pritiska na nerve):

• bol, trnjenje, žarenje ili osećaj težine u zadnjici i nogama posle nekoliko minuta hoda ili stajanja,
• olakšanje kada sedneš, čučneš ili se nagneš napred,
• znak kolica u prodavnici: lakše se hoda kada se oslanjaš na kolica i telo je blago nagnuto napred,
• vožnja bicikla ide lakše od hoda, a uzbrdo često lakše nego nizbrdo,
• bol u krstima koji može, ali ne mora da postoji,
• ponekad nesigurnost u hodu ili slabost stopala.

Slično može da izgleda i bol u nogama zbog loše cirkulacije. Taj bol prestaje čim staneš, i u stajanju, javlja se i na biciklu i ne zavisi od pretklona. Razliku proverava lekar.

Kako se postavlja dijagnoza

Sumnja se postavlja na osnovu priče: koliko dugo možeš da hodaš, šta ti olakšava i da li ti prija pretklon. Pregled uključuje snagu, osećaj, reflekse, hod, ravnotežu i proveru pulsa na stopalima.

Magnetna rezonanca pokazuje koliko je kanal sužen, ali se veličina suženja na snimku ne poklapa uvek sa tegobama. Mnogi stariji ljudi imaju suženje na snimku, a nemaju nikakve simptome. Zato se snimak radi kada tegobe znatno ograničavaju život, kada se razmatra injekcija ili operacija, ili kada postoje znaci za uzbunu.

Šta možeš da uradiš

1. Ostani u pokretu. Hodaj u kraćim etapama sa pauzama. Kada noge počnu da bole, sedni ili se nagni napred, pa nastavi.
2. Koristi oslonac. Kolica, štap ili štapovi za nordijsko hodanje omogućavaju blagi pretklon i duži hod.
3. Vozi bicikl, i sobni. Na biciklu se sedi blago nagnuto napred, pa je to odličan način da održiš kondiciju bez tegoba.
4. Vežbaj u fleksiji (savijanje napred), kao u primerima ispod.
5. Jačaj noge i trup: ustajanje sa stolice bez ruku, penjanje uz stepenik, podizanje karlice u ležanju.
6. Vežbaj ravnotežu, jer stenoza može da poremeti sigurnost hoda.
7. Doziraj dugo stajanje i zabacivanje unazad kada pojačavaju tegobe, ali ih ne izbegavaj potpuno.

Primeri vežbi u fleksiji:

• u ležanju na leđima privlači jedno, pa oba kolena ka grudima,
• u sedenju se polako spuštaj grudima ka kolenima, pa se vrati,
• na sve četiri zaobljavaj leđa kao mačka, pa se vrati u ravan položaj.

Kako pomaže fizioterapija

Kod većine ljudi fizioterapija je prvi korak lečenja. U jednom većem istraživanju ljudi koji su lečenje započeli programom fizioterapije posle dve godine su prošli slično kao oni koji su odmah operisani, iako je deo njih kasnije ipak operisan. Fizioterapeut:

• procenjuje hod, snagu, ravnotežu i položaje koji ti olakšavaju,
• pravi program vežbi u fleksiji, za snagu nogu i trupa i za kondiciju (bicikl, hod sa pauzama, hod po traci uz oslonac),
• uči te kako da hodaš duže uz pauze i položaje koji otvaraju kanal,
• radi na ravnoteži i sigurnosti hoda,
• po potrebi koristi manuelnu terapiju kao dodatak vežbama.

Kada se razmatra operacija

Operacija (dekompresija, odnosno oslobađanje prostora za nerve) se razmatra kada:

• tegobe i posle nekoliko meseci dobrog lečenja bez operacije jako ograničavaju hod i svakodnevni život,
• slabost u nogama raste,
• postoje znaci pritiska na nerve za bešiku i creva, i tada hitno.

Odluka se donosi zajedno sa lekarom, uz procenu koristi i rizika. Operacija obično bolje smanjuje bol u nogama pri hodu nego bol u krstima.

Koliko traje oporavak

Spinalna stenoza je dugotrajno stanje, ali se kod većine ljudi ne pogoršava naglo. Kod mnogih ostaje stabilna godinama, a kod nekih se tegobe i smanje.

Česta pitanja

Zašto mogu da vozim bicikl, a ne mogu dugo da hodam?

Na biciklu se sedi nagnuto napred, pa je kičmeni kanal širi i nervi imaju više prostora. U hodu su leđa ispravljena i kanal je uži.

Da li treba da izbegavam da se ispravljam?

Ne moraš da izbegavaš uspravan stav, samo ga doziraj. Kada tegobe krenu, napravi pauzu u sedenju ili blagom pretklonu. Uz vežbe se vreme hoda bez tegoba obično produžava.

Da li će me stenoza paralizovati?

To je veoma retko. Kod većine ljudi stenoza napreduje sporo, ako uopšte napreduje, i ne dovodi do teške slabosti. Ipak, rastuća slabost i problemi sa bešikom traže hitan pregled.

Da li injekcije pomažu?

Injekcije kod nekih ljudi kratkoročno smanje bol u nozi, ali dokazi o dugoročnoj koristi su slabi. O tome odlučuješ zajedno sa lekarom.

Da li je u redu da hodam uz štap?

Jeste. Štap, štapovi za nordijsko hodanje ili kolica omogućavaju blagi pretklon i oslonac, pa mnogi mogu da hodaju duže. To nije znak slabosti, već pametan alat.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.