Spondilolisteza i spondiloliza: kada pršljen sklizne

Spondilolisteza znači da je jedan pršljen skliznuo napred u odnosu na pršljen ispod sebe, najčešće u najdonjem delu leđa. Spondiloliza je pukotina, odnosno zamorni prelom, na zadnjem luku pršljena, koja se najčešće javlja kod mladih sportista. Oba naziva zvuče zastrašujuće, ali mnogi ljudi ih imaju bez ikakvog bola, a većina onih koji imaju tegobe dobro se oporavi uz vežbe i prilagođavanje aktivnosti.

Šta je to i kako nastaje

Spondiloliza: zamorni prelom kod mladih

Svaki pršljen ima telo napred i luk pozadi. Na luku je uzak koštani deo (istmus) koji pri ponavljanom zabacivanju unazad i okretanju trpi veliko opterećenje. Kod mladih sportista, dok kosti još rastu, tu može da nastane zamorni prelom, slično zamornom prelomu stopala kod trkača.

Najčešće se javlja u sportovima sa mnogo zaklona (savijanja unazad) i okreta: gimnastika, kriket (brzi bacači), ples, odbojka, skokovi u vodu, dizanje tegova i fudbal. Mnogo ponavljanja i nagli porast treninga povećavaju rizik. Spondilolizu ima i manji broj odraslih koji za nju ne znaju, jer nikada nije bolela.

Spondilolisteza: klizanje pršljena

Postoji više oblika:

• istmička: kada je pukotina na obe strane luka, pršljen vremenom može da sklizne napred. Najčešće je reč o petom slabinskom pršljenu (L5) iznad krsne kosti. Često nastaje u detinjstvu ili mladosti i dugo ne daje tegobe.
• degenerativna: javlja se kod starijih, češće kod žena posle pedesete godine, najčešće između četvrtog i petog slabinskog pršljena. Tu nema preloma, već zglobovi i disk sa godinama popuste, pa pršljen malo sklizne. Može da suzi kičmeni kanal i da izazove tegobe slične spinalnoj stenozi.
• ređi oblici su urođeni ili nastaju posle povrede.

Stepeni klizanja

Klizanje se meri na bočnom rendgenskom snimku, kao deo širine pršljena ispod (podela po Meyerdingu):

Najveći broj ljudi ima stepen I ili II. Potpuno skliznuće, preko širine pršljena, veoma je retko.

Kako se oseća

Kod mladih sa spondilolizom:

• bol u krstima, često više sa jedne strane, koji se pojačava pri zabacivanju unazad, doskocima i okretima,
• bol raste tokom treninga i smiruje se u mirovanju,
• ponekad zategnute zadnje lože (mišići zadnje strane buta).

Kod spondilolisteze:

• bol u krstima pri stajanju i hodu, koji se olakša u sedenju,
• osećaj umornih ili "nestabilnih" leđa,
• kod nekih bol, trnjenje ili slabost u nogama, kada je nerv pritisnut,
• mnogi nemaju nikakve tegobe i spondilolistezu otkriju slučajno, na snimku.

Kako se postavlja dijagnoza

Kod mladog sportiste kome bol u krstima pri zaklonu traje duže od dve do tri nedelje lekar posumnja na spondilolizu. Rendgen je u ranoj fazi često ne pokaže, pa se radi magnetna rezonanca, koja je bez zračenja, a ponekad i CT. Rana dijagnoza je važna, jer svež prelom ima veće šanse da zaraste.

Spondilolisteza se vidi na bočnom rendgenskom snimku, nekada i u pretklonu i zaklonu, da se proveri da li se pršljen pomera. Magnetna rezonanca se radi kada postoje tegobe u nogama. Važno je znati da veličina klizanja na snimku ne govori uvek koliko će boleti: mnogi sa stepenom I nemaju nikakve tegobe.

Šta možeš da uradiš

Privremeno smanji ono što izaziva bol, naročito zaklone, doskoke i okrete. To ne znači potpuno mirovanje: šetnja, bicikl i vežbe koje ne bole su dozvoljene.

Ne vraćaj se sportu prerano. Kod spondilolize kosti treba vremena da se smiri, obično nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Jačaj trup i kukove. Vežbe za trbušne i leđne mišiće i mišiće zadnjice pomažu da se opterećenje bolje rasporedi.

Kod degenerativne spondilolisteze obično prijaju položaji i vežbe u blagom pretklonu, kao kod spinalne stenoze.

Kako pomaže fizioterapija

Većina ljudi sa spondilolizom i spondilolistezom stepena I i II leči se bez operacije, a vežbe su glavni deo lečenja. Fizioterapeut:

• procenjuje koji pokreti izazivaju bol i koliko opterećenja leđa trenutno podnose,
• vodi program vežbi za kontrolu i snagu trupa, kukova i nogu, od lakših ka zahtevnijim,
• postepeno vraća pokrete u zaklon i okret,
• kod sportista pravi plan povratka treningu i takmičenju, u saradnji sa lekarom i trenerom,
• savetuje o doziranju treninga, da se problem ne ponovi.

Kod mladih lekar ponekad preporuči i steznik na kraće vreme. Većina mladih sportista se vrati svom sportu.

Kada se razmatra operacija

Operacija (najčešće učvršćivanje pršljenova, a kod suženja kanala i oslobađanje nerva) se razmatra kada:

• bol i ograničenja traju uprkos dobrom lečenju od nekoliko meseci,
• slabost u nozi raste ili je bol u nozi jak i uporan,
• klizanje je visokog stepena (III ili IV) ili se kod deteta u rastu povećava.

Koliko traje oporavak

Kod odraslih se klizanje retko povećava, pa većina ljudi može dugoročno normalno da živi i bude aktivna.

Česta pitanja

Da li je vežbanje opasno ako mi je pršljen skliznuo?

Kod stepena I i II vežbanje je bezbedno i preporučuje se. Jači mišići trupa i kukova pomažu leđima da bolje podnose opterećenje. Program se prilagođava tebi i postepeno pojačava.

Da li moje dete sme da nastavi sa sportom?

Većina dece i mladih se vrati sportu posle perioda smanjenog opterećenja i vežbi. Povratak treba da bude postepen i dogovoren sa lekarom i fizioterapeutom.

Hoće li pršljen nastaviti da klizi?

Kod odraslih se klizanje retko povećava. Kod dece u rastu i kod visokih stepena lekar prati stanje kontrolnim snimcima.

Da li mi treba steznik?

Kod mladih sa svežim zamornim prelomom lekar ponekad preporuči steznik na neko vreme. Kod odraslih se steznik ne nosi dugoročno, jer su vežbe korisnije.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.