Sindrom karpalnog tunela: trnjenje šake noću

Sindrom karpalnog tunela je stanje u kome je medijalni nerv (nervus medianus) pritisnut u uskom prolazu na prednjoj strani ručnog zgloba. Tipično se javlja kao trnjenje palca, kažiprsta i srednjeg prsta koje budi noću, pa ljudi "otresaju" šaku da bi prošlo. Ovo je najčešći pritisak na nerv u ruci, češći kod žena, u trudnoći i kod nekih hroničnih bolesti. Dobra vest je da blaži oblici često prolaze uz noćnu udlagu i promene navika, a kada je potrebno, operacija je kratka i uspešna.

Šta je to i kako nastaje

Karpalni tunel je prolaz na prednjoj (dlanskoj) strani ručnog zgloba. Dno i zidove čine sitne kosti ručja, a krov čvrst poprečni ligament. Kroz taj prolaz idu devet tetiva koje savijaju prste i medijalni nerv, koji daje osećaj palcu, kažiprstu, srednjem prstu i polovini domalog prsta, i pokreće deo mišića palca.

Prostor u tunelu je ograničen. Kada se sadržaj tunela poveća ili prostor smanji, pritisak na nerv raste. Nerv najviše smeta pritisak koji dugo traje, na primer noću, kada je ručni zglob satima savijen. Češće se javlja kod:

• trudnoće (zbog zadržavanja tečnosti, često prolazi posle porođaja),
• šećerne bolesti i smanjene funkcije štitne žlezde,
• reumatoidnog artritisa,
• povećane telesne težine,
• dugotrajnog rada sa savijenim ručnim zglobom, jakim stiskom ili vibrirajućim alatom,
• starih preloma ručnog zgloba.

Kako se oseća

• trnjenje, mravinjanje ili utrnulost palca, kažiprsta, srednjeg prsta i dela domalog prsta,
• mali prst je obično pošteđen, i to je važan trag,
• tegobe su jače noću i ujutru, a prolaze kada protreseš šaku,
• trnjenje pri dužem držanju telefona, volana ili knjige,
• bol koji ponekad ide uz podlakticu,
• kasnije: nespretnost, ispuštanje predmeta, teže zakopčavanje dugmića,
• kod dugog trajanja: slabost i gubitak mišića u podnožju palca.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza počinje razgovorom i pregledom: raspored trnjenja, noćni karakter tegoba, osećaj u prstima i snaga palca. Lekar ili fizioterapeut može da izvede provokativne testove, kao što su lagano tapkanje po nervu ili držanje ručnog zgloba savijenim, da vidi da li se trnjenje javlja.

Elektromioneurografija (EMNG, merenje brzine sprovođenja nerva) potvrđuje dijagnozu i pokazuje koliko je nerv pritisnut. Naročito je važna pre odluke o operaciji. Ultrazvuk može da pokaže zadebljan nerv. Proverava se i vrat, jer pritisak na koren nerva u vratnoj kičmi može da daje slično trnjenje.

Šta možeš da uradiš

Udlaga koja drži ručni zglob u neutralnom, pravom položaju tokom spavanja često je najkorisnija pojedinačna mera. Nije cilj da zglob bude zabačen, nego prav: pritisak u tunelu je najmanji kada je zglob prav, a raste kada je savijen ili zabačen.

Kada trnjenje počne tokom rada, napravi pauzu, lagano protresi šake i vrati se poslu sa pravim ručnim zglobom.

Kako pomaže fizioterapija

Fizioterapeut procenjuje koliko je izražen pritisak na nerv, proverava vrat, rame i lakat i pravi plan koji odgovara tvom poslu i navikama. Lečenje obično obuhvata noćnu udlagu, edukaciju o položajima i opterećenju i vežbe.

Vežbe klizanja nerva pomeraju šaku kroz niz položaja da bi se nerv nežno pomerao kroz tunel. Kreću se od pesnice, preko ispruženih prstiju i zabačene šake, do odmaknutog palca. Svaki položaj se zadrži nekoliko sekundi, bez forsiranja. Dokazi o njihovoj koristi su ograničeni, ali su bezbedne i mnogima prijaju. Ako izazivaju jače trnjenje koje ne prolazi brzo, smanji pokret.

Injekcija kortikosteroida u karpalni tunel može da ublaži tegobe nedeljama ili mesecima i ponekad se koristi da bi se premostio period, na primer u trudnoći. O njoj odlučuješ u dogovoru sa lekarom.

Kada je potrebna operacija

Operacija (presecanje poprečnog ligamenta da bi se oslobodio prostor za nerv) se preporučuje kada:

• postoji slabost palca ili vidljiv gubitak mišića u podnožju palca,
• je utrnulost stalna, a ne samo noćna,
• EMNG pokazuje težak pritisak na nerv,
• tegobe ne prolaze uprkos udlagi i drugim merama nekoliko meseci.

Zahvat je kratak, obično u lokalnoj anesteziji, a većina ljudi posle njega ima jasno manje tegoba. Noćno trnjenje često prolazi brzo, a snaga se vraća postepeno. Ako je nerv dugo bio jako pritisnut, oporavak osećaja može da bude nepotpun, zato ne treba predugo čekati kada se pojavi slabost.

Koliko traje oporavak

Kod blažeg oblika uz udlagu i promene navika mnogi ljudi osete poboljšanje za nekoliko nedelja. U trudnoći tegobe najčešće prolaze posle porođaja. Posle operacije se laki svakodnevni poslovi obično vraćaju za nekoliko nedelja, a puna snaga stiska za nekoliko meseci.

Česta pitanja

Zašto mi šaka trne baš noću?

Tokom spavanja ručni zglob je često dugo savijen, a pritisak u tunelu tada raste. Zato noćna udlaga koja drži zglob pravim pomaže.

Da li je ovo od rada za računarom?

Rad za računarom sam po sebi nije jasno dokazan uzrok, ali dugo savijen zglob može da pojača tegobe. Jači rizik su vibrirajući alat i snažan, ponavljan stisak.

Koliko dugo treba nositi noćnu udlagu?

Najčešće se preporučuje nekoliko nedelja redovnog nošenja, a zatim po potrebi. Fizioterapeut ili lekar će ti reći kako da proceniš da li pomaže.

Da li će se tegobe vratiti posle operacije?

Kod većine ljudi ne. Povratak tegoba je moguć, ali nije čest.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.