Bol nije isto što i oštećenje: kako mozak odlučuje da li će boleti

Ako te nešto boli, prirodno je da pomisliš da je nešto oštećeno. Moderna nauka o bolu kaže nešto složenije: bol je stvaran, ali nije jednostavan merač oštećenja. Bol je izlaz koji stvara mozak kad proceni da je telu potrebna zaštita, a to zavisi od mnogo više od samog stanja tkiva. To nije "bol u glavi" u smislu da je izmišljen. Bol je stvaran uvek.

Bol nastaje u mozgu, a ne u tkivu

U tkivima postoje nervna vlakna koja javljaju o mogućoj opasnosti, na primer o jakom pritisku, toploti ili hemijskim promenama. Ona se zovu nociceptori. Ti signali nisu bol. Bol nastaje tek kad ih mozak obradi zajedno sa svim ostalim što zna: gde si, šta radiš, kako spavaš, čega se plašiš, šta si ranije doživeo. Ako proceni da je opasnost velika, "uključi" bol da te zaštiti.

Zato isti signal iz tkiva ne daje uvek isti bol. To ne znači da bol nije stvaran, već da je njegov izvor složeniji od jedne povrede.

Šta pokazuju primeri iz života

• Sportisti i vojnici ponekad ne osete težu povredu usred borbe ili utakmice, a bol dođe kad su van opasnosti.
• Fantomski bol postoji u delu tela koji je amputiran, dakle tu nema tkiva koje bi se oštetilo.
• Na snimcima magnetne rezonance mnogi ljudi bez ikakvog bola imaju izražene degenerativne promene, pa i izbočenja diska. O tome piše i članak o tome kako čitati nalaz magnetne rezonance.

Šta pojačava bol

Mozak je sklon da pojača bol kad ima više razloga za sumnju na opasnost:

Pogledaj samo kako se ovo odrazi na jedan isti problem:

Kad nervni sistem postane preosetljiv

Kad bol traje mesecima, nervni sistem može da se "navikne" na uzbunu i postane osetljiviji. To se zove senzitizacija. Tada i pokreti koji tkivu ne škode (blago savijanje, hodanje) mogu da zabole, a bol može da se širi izvan prvobitnog mesta. Dobra vest je da je ta osetljivost promenljiva: postepeno vraćanje u pokret uči nervni sistem da je aktivnost bezbedna.

O dugotrajnom bolu u donjem delu leđa piše članak o hroničnom bolu u donjem delu leđa, a o vezi sa snom i stresom članak o tome kako su stres i san povezani sa bolom.

Šta to znači za tebe

Koliko bola je razumno tokom vežbanja, objašnjava članak o tome koliko sme da boli dok vežbaš.

Kako pomaže fizioterapeut

Objašnjenje kako bol funkcioniše često je podjednako važno kao i sama vežba. Kad čovek razume da bol ne znači novu povredu, manje se plaši pokreta, više se kreće, a nervni sistem postepeno smiruje uzbunu. Fizioterapeut zato objašnjava, dozira opterećenje i prati napredak, umesto da samo "popravlja" tkivo.

Važno je da znaš i granicu: ovakvo objašnjenje ne zamenjuje pregled. Nagli jak bol posle povrede, bol uz groznicu, slabost ili gubitak kontrole mokrenja i stolice mora da vidi lekar.

Česta pitanja

Da li to znači da mi je bol u glavi?

Ne. Bol je stvaran i dolazi iz nervnog sistema. Ono što se menja je da na njega utiče i mnogo toga osim stanja tkiva.

Zašto me boli kad nema nikakve povrede?

Zato što bol nije samo signal povrede. Posle dugog bola nervni sistem može da bude preosetljiv, pa nešto što nije štetno zaboli.

Da li smem da vežbam dok me boli?

Blaga do umerena nelagodnost je često u redu, a kako da je oceniš objašnjeno je u članku o semaforu bola.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.