Artroza kolena (gonartroza): kretanje je lek, a ne neprijatelj

Artroza kolena je česta, ali nije kraj aktivnog života. Šta se zaista dešava u zglobu, zašto vežbe pomažu više od mirovanja i koliko bola tokom vežbanja je u redu.

Artroza kolena (gonartroza) je najčešći oblik artroze i posle pedesete godine ima je veliki broj ljudi. Mnogi se uplaše kada na snimku pročitaju "suženje zglobnog prostora" ili čuju da im je koleno "kost o kost". Dobra vest je da vežbe, kretanje i pametno doziranje opterećenja kod većine ljudi smanjuju bol i vraćaju pokretljivost, i da se to preporučuje kao prvi korak u lečenju, nezavisno od toga šta pokazuje snimak.

Zdravo koleno ima glatku i debelu hrskavicu, a koleno sa artrozom tanju hrskavicu, uži zglobni prostor i koštane izraštaje

Ukratko

Artroza kolena nije kraj aktivnog života, a "kost o kost" na snimku ne govori koliko će te boleti.
Vežbe snage za butinu i kuk, hodanje i briga o težini su osnova lečenja, a mirovanje odmaže.
Blag do umeren bol tokom vežbe je u redu ako se smiri do sledećeg jutra.
Prvo poboljšanje se obično oseti posle 6 do 8 nedelja redovnog vežbanja.

Šta je to i kako nastaje

Krajevi butne kosti i golenjače prekriveni su hrskavicom, glatkim slojem koji omogućava da kosti klize jedna preko druge. Kod artroze se hrskavica postepeno stanjuje, kost ispod nje postaje gušća, a na ivicama zgloba nastaju mali koštani izraštaji (osteofiti). Menja se i zglobna čaura i tečnost u zglobu, pa je artroza bolest celog zgloba, a ne samo "istrošene" hrskavice.

Artroza nije prosto habanje kao kod gume na automobilu. Zglob se stalno obnavlja, a na tok bolesti utiču godine, nasleđe, ranije povrede (na primer meniskusa ili ligamenta), telesna težina i snaga mišića oko kolena. Zato se dvoje ljudi sa istim snimkom mogu potpuno različito osećati.

Mit "kost o kost"

Izraz "kost o kost" zvuči strašno i navodi ljude da prestanu da se kreću iz straha da će zglob "dokrajčiti". Snimak pokazuje samo razmak između kostiju u jednom trenutku, a ne koliko će te boleti niti šta koleno može. Mnogo ljudi sa izraženim promenama na snimku ima malo tegoba, a neki sa blagim promenama imaju jak bol. Bol zavisi i od snage mišića, upale, sna, stresa i toga koliko je koleno naviklo na opterećenje.

Kako se oseća

bol pri hodu, stepenicama, ustajanju sa stolice ili posle dužeg stajanja,
jutarnja ukočenost koja obično prođe za manje od pola sata,
ukočenost posle sedenja ("treba mi par koraka da se razradim"),
povremeni otok, naročito posle većeg napora,
pucketanje i krckanje u zglobu, koje samo po sebi nije opasno,
osećaj slabosti ili nesigurnosti u kolenu.

Tegobe obično dolaze u talasima: nedeljama je bolje, pa se posle većeg napora ili bez jasnog razloga pogorša. Pogoršanje ne znači da je zglob odjednom mnogo oštećeniji.

Kako se postavlja dijagnoza

Po smernicama NICE, artroza se kod osobe od 45 i više godina može dijagnostikovati na osnovu razgovora i pregleda, bez snimanja, ako bol raste sa aktivnošću, a jutarnje ukočenosti nema ili ne traje duže od pola sata. Lekar ili fizioterapeut proverava pokretljivost, otok, snagu i način hoda.

Rendgen ima smisla kada tegobe nisu tipične, kada se razmišlja o operaciji ili kada treba isključiti drugi uzrok. Magnetna rezonanca kod tipične artroze obično ne menja lečenje i često pokazuje promene koje imaju i ljudi bez bola.

Šta možeš da uradiš kod kuće

Šta pomaže

redovne vežbe snage za butinu i kuk
hodanje, bicikl i plivanje, uz postepeno produžavanje
dve ili tri kraće šetnje umesto jedne duge, uz pauze pre nego što bol naraste
briga o telesnoj težini
udobna obuća sa mekanim đonom, a u lošijim danima štap u suprotnoj ruci

Šta odmaže

dugo mirovanje, koje slabi mišiće i ukrućuje zglob
potpun prekid vežbi kada koleno sutradan više boli
jedna duga šetnja bez pauze, sve do jakog bola

Vežbe su osnova lečenja. Na slici ispod su četiri jednostavne vežbe za početak. Aerobna aktivnost, kao hodanje, bicikl ili plivanje, smanjuje bol i poboljšava kondiciju. Počni kratko i produžavaj postepeno.

Prati pravilo bola. Blag do umeren bol tokom vežbe je u redu, otprilike do 5 na skali od 0 do 10, ako se smiri do sledećeg jutra. Ako je koleno sutradan otečenije ili više boli, smanji obim, ali ne prestaj.

Kako koleno reaguje na vežbe

Bol do 5tokom vežbe, a do sledećeg jutra se smiri: nastavi isto

Sutra gorekoleno je otečenije ili više boli: smanji obim, ali ne prestaj

Hitnonaglo otečeno, crveno i toplo koleno uz temperaturu: javi se lekaru

Telesna težina je važna. Pri svakom koraku na koleno deluje višestruko veća sila od telesne težine, pa i umereno mršavljenje često smanji bol.

Četiri jednostavne vežbe za koleno sa artrozom: ustajanje sa stolice, mini čučanj uz zid, podizanje ispružene noge i penjanje na stepenik

Svaku vežbu radi polako, kontrolisano, u nekoliko serija po desetak ponavljanja, a težinu povećavaj kada ti postane laka. Fizioterapeut može da prilagodi izbor i težinu vežbi tvom kolenu.

Ustajanje sa stolice kako treba: trup prvo ide napred, pa se ustaje, a spuštanje je polako, uz rad butina i zadnjice (animacija)

Kako pomaže fizioterapija

Fizioterapeut najpre procenjuje koje aktivnosti te bole, koliko je koleno pokretno i koji su mišići slabi. Zatim pravi program koji postepeno povećava opterećenje: vežbe snage za butinu i kuk, vežbe ravnoteže, rad na pokretljivosti i plan hodanja ili vožnje bicikla. Važan deo je edukacija: šta je artroza, zašto bol ne znači štetu i kako da doziraš aktivnosti.

Pasivne metode (struje, ultrazvuk, masaža, tejp) mogu ponekad kratkoročno da olakšaju, ali ne zamenjuju vežbe. Smernice NICE navode vežbe kao prvu liniju lečenja za svakoga sa artrozom, uz edukaciju i brigu o težini. Lekovi i injekcije mogu da budu dodatak, uvek u dogovoru sa lekarom. Artroskopsko "čišćenje" kolena se kod artroze ne preporučuje, osim kada se koleno stvarno zaključava.

Koliko traje oporavak

Artroza je dugotrajno stanje, ali to ne znači stalni bol. Većina ljudi oseti prvo poboljšanje posle 6 do 8 nedelja redovnog vežbanja, a efekat raste ako se vežbe nastave. Kao i kod drugih vežbi, korist traje dok se vežba, pa je cilj da program postane deo nedelje, kao šetnja ili kafa sa prijateljima.

Šta očekivati uz redovne vežbe

Prve 2 nedelje koleno se navikava, moguća je blaga bolnost posle vežbi
6 do 8 nedelja manje bola, lakše stepenice i ustajanje
3 meseca i duže bolja snaga i kondicija, ređa i blaža pogoršanja

Ako bol i ograničenje i pored dobro vođenog programa ozbiljno remete život, o ugradnji veštačkog kolena razgovaraj sa ortopedom. Vežbe pre operacije olakšavaju i oporavak posle nje.

Javi se lekaru odmah ako:

je koleno naglo otečeno, crveno i toplo, uz povišenu temperaturu,
ne možeš da staneš na nogu posle pada ili udarca,
se potkolenica naglo otekla i boli, naročito posle dužeg mirovanja ili putovanja.

Česta pitanja

Da li vežbe troše hrskavicu?

Ne. Hrskavici je potrebno opterećenje da bi bila zdrava, jer se hrani pokretom. Istraživanja pokazuju da vežbe kod artroze smanjuju bol i ne ubrzavaju bolest.

Hrskavica se hrani pokretom: pri pritisku zglobna tečnost izlazi iz nje, a pri opuštanju se vraća, kao kod sunđera (animacija)

Da li je bolje da mirujem kad koleno boli?

Kratko smanjenje napora u lošem danu je u redu, ali dugo mirovanje slabi mišiće i ukrućuje zglob, pa bol često raste. Bolje je smanjiti obim nego potpuno stati.

Da li mi treba magnetna rezonanca?

Kod tipične artroze obično ne. Dijagnoza se postavlja pregledom, a snimanje se radi kada nešto odstupa od očekivanog ili kada se planira operacija.

Pomažu li dodaci ishrani za zglobove?

Za većinu preparata dokazi su slabi i smernice ih ne preporučuju kao lečenje. Novac je obično bolje uložiti u dobru obuću ili vođeni program vežbi.

Da li ću sigurno morati na operaciju?

Ne. Mnogi ljudi sa artrozom nikada ne dođu do operacije. Redovne vežbe i briga o težini često drže tegobe pod kontrolom godinama.

Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled lekara ili fizioterapeuta.

Izvor: Smernice NICE NG226 (2022, artroza); OARSI smernice za lečenje artroze kolena (Bannuru i sar. 2019); Cochrane pregled vežbi kod artroze kolena (Fransen i sar. 2015)